ХОДАМ, А СПАВАМ
М. Огњановић
Месечарска пустоловина обично траје од пет до двадесет минута. После тога, ходач у
сну враћа се у кревет и наставља да спава
Месечарка пева – слика из другог чина Белинијеве опере.
ХОДАМ, А СПАВАМ
М. Огњановић
Месечарска пустоловина обично траје од пет до двадесет минута. После тога, ходач у
сну враћа се у кревет и наставља да спава
Месечарка пева – слика из другог чина Белинијеве опере.
У другом ставу опере „Месечарка”, једног од три музичка ремек-дела Винченца
Белинија (1801–1835), месечарка Амина у сну пева чувену арију „Аh, non credea
mirarti”. То је једна од најславнијих Белинијевих арија. Управо првих неколико
тактова уклесано је у мермеру на композиторовом гробу у катедрали Свете Агате у
Катанији. Према либрету Феличеа Романија, Белини је „Месечарку” компоновао за
само два месеца, током јануара и фебруара 1831. године, а праизведба је била у
марту исте године у Милану.
У ствари, читав заплет опере „Месечарка” („La sonnambula”) заснива се на
неверици јунака Елвина. Он, наиме, не може да поверује да је његова вољена
вереница Амина несвесно, ходајући у сну, доспела до спаваће собе грофа Рудолфа.
Он мисли да га је она преварила.
Белини је музиком дотакао чудесно место између јаве и сна. Зато ће можда неко
док слуша арију „Аh, non credea mirarti” осећати како тоне у најлепши сан. То,
наравно, не значи да месечари умеју да певају у сну. Поготово не тешке сопранске
арије. Извесно је, међутим, да је месечарење честа појава. Кад је о деци реч,
обухвата бар петнаест одсто свих оних између четири и петнаест година.
Израз сомнамбулизам или месечарење потиче од латинских речи somnus, што значи
сан, и ambulare, шетати, лутати. То је поремећај спавања који се одражава кроз низ
аутоматских покрета и радњи којих месечар није свестан. Јавља се током природног
спавања, дакле, природним путем. Јер, постоји и хипнотички сомнамбулизам, али он
се разликује од природног, будући да је изазван хипнозом. Месечар устаје из
кревета, хода у сну, остајући и даље у несвесном стању, понекад и отворених очију.
Међутим, његов поглед одражава одсутност. Другим речима, он гледа „у празно”. Не
пази шта се око њега збива. Упркос томе, може да извршава неке радње, мање или
више сложене, најчешће из свакодневног живота. Тих покрета, односно догађаја,
неће се сећати кад се пробуди. Док спава, месечар може да се обуче, умије, отвори
или затвори врата, закључа стан, чак оде и до комшилука... Та ноћна пустоловина
обично траје од пет до двадесет минута. После месечарења, које се у неким
случајевима понавља и неколико ноћи заредом, ходач у сну враћа се у кревет и
наставља да спава.
О узроцима месечарства постоје различита мишљења. Реч је о облику посебне
осетљивости мождане коре која, с једне стране, као да забрањује урањање у дубоки
сан, а, с друге, држи активним механизме будног стања. Код деце, сматрају
стручњаци, месечарење је обично у вези с покушајима да се у мозгу обраде
многобројни сасвим нови, непознати подаци, доживљени током дана. То ствара
својеврсну напетост. Готово увек, месечарење се јавља током првих сати спавања.
Најчешће нестаје кад особа одрасте, односно с последњим данима пубертета.
Како уÑпавати амбаÑадора
Будући да меÑечарење није болеÑÑ‚, већ поремећај Ñпавања, оно, поред оÑталог,
може да буде ублажено или отклоњено разговорима Ñ Ð¿ÑÐ¸Ñ…Ð¾Ñ‚ÐµÑ€Ð°Ð¿ÐµÑ Ñ‚Ð¾Ð¼ или
променом начина живота. ПоÑледњих година поÑебно је делотворна музикотерапи ја.
Ðаиме, Ñ Ð¾Ð±Ð·Ð¸Ñ€Ð¾Ð¼ да је меÑечарење чеÑто поÑледица умора и напетоÑти, опуштање уз
музику таквим оÑобама прија више него другима. У Ñваком Ñлучају, опаÑно је
изненада пробудити меÑечара, што родитељи чеÑто чине кад виде Ñвоје дете како
хода у Ñну. Шок због губитка оријентацијРможе да поÑтане узрок незгоде. ОÑоба Ñе
тада уплаши, губи равнотежу, може да Ñе озледи и Ñлично.
Како Ñе понашати према оÑоби која у Ñну уÑтане из поÑтеље и крене у шетњу?
Требало би је нежно вратити у кревет. Понекад Ñе меÑечарÑтво јавља због
физиолошких потреба: у том Ñлучају, опет врло нежно, дете треба отпратити до
тоалета. Ðекада нема ни потребе будити дете, јер је нагон за мокрењем био једини
разлог меÑечарења.
Подразумева Ñе да меÑечара треба штитити од опаÑноÑти. Да не изађе на улицу,
на пример. Међутим, оно што је најважније, то је промена начина живота. ОÑоба која
чеÑто меÑечари требало би да води уредан и миран живот, без великих менталних,
физичких, па ни емотивних напора. И без претераних родитељÑких захтева и
очекивања. Одмор, редовна и правилна иÑхрана, одлазак на Ñпавање у разумно
време (Ñвакако пре поноћи), а не кад је оÑоба већ иÑцрпљена, Ñмањују број ноћних
шетњи. Слушање неке пријатне музике пре Ñпавања неће бити на одмет. Ðе треба
заборавити да је чувени барокни композитор Јохан СебаÑтијан Бах Ñвоје Ñлавне
Голдберг варијације, на тему једне нежне Ñарабанде компоновао за пруÑког
амбаÑадора који је патио од поремећаја Ñпавања! Млади чембалиÑта Голдберг
Ñвирао би у Ñоби његове екÑеленције који би тако, Ñав блажен, Ñамо клизнуо у Ñан.
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0